Naltrex Zone - specijalna klinika za lečenje bolesti zavisnosti

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Geršićevoj ulici 14a, koja će primenjivati najsavremenije metode lečenja zavisnosti od heroina, metadona, cigareta, alkohola, hrane i hemijskih supstanci, juče je svečano otvorena.

Okupljenima se obratio prof. dr Dragan Švrakić, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), specijalista psihijatrije i redovni profesor psihijatrije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. On planira da višegodišnje iskustvo u radu sa zavisnicima, kao i nove metode lečenja koje se primenjuju u SAD, prenese u Srbiju. Tako će, kako očekuje, pomoći velikom broju pacijenata koji na efikasno lečenje najčešće odlaze u inostranstvo.

– Ova bolnica samo je jedna od malobrojnih u Srbiji koje se bave lečenjem bolesti zavisnosti, ali će se potruditi da da svoj doprinos borbi protiv narkomanije – rekao je generalni menadžer bolnice dr Slobodan Švrakić, doktor urgentne medicine, sa preko 27 godina iskustva u radu sa zavisnicima.

Potreba za otvaranjem specijalizovanih i savremenih bolnica ovakvog tipa je evidentna, utoliko više jer je broj zavisnika u Srbiji u porastu, a situacija u glavnom gradu i prigradskim naseljima katastrofalna.

Prema statistikama državnih institucija, blizu 80.000 registrovanih zavisnika u Srbiji je potražilo pomoć, ali je broj onih koji se nisu obratili za pomoć verovatno mnogo veći.
– Shvatajući alarmantnost situacije, naša ustanova će osim lečenja pacijenata od bolesti zavisnosti mnogo raditi na edukaciji učenika osnovnih i srednjih škola i omladine uopšte, kao i na prevenciji epidemije ovih bolesti – ističe dr Slobodan Švrakić.

Bolnica „Naltrex Zone“ blisko sarađuje s istoimenom bolnicom u Nju Džersiju koju je osnovao dr Guberman – pronalazač depo blokatora koji se koriste u lečenju heroinske i metadonske zavisnosti.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista BLIC

http://www.naltrexzone.rs/

Slobodan Švrakić

Slobodan Švrakić, doktor urgentne medicine i direktor klinike za lečenje bolesti zavisnosti "Naltrex Zone" - lečenje narkomanije dugotrajno, ali uspešno.

Zavisnost je hronična bolest, koju karakteriše prinudna čežnja za uzimanjem hemijskih supstanci i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu. Među najadiktivnijim supstancama prednjače heroin, metadon i alkohol. U Srbiji ima oko 80.000 registrovanih narkomana.To su oni ljudi koji su došli i tražili pomoć. Međutim, broj zavinika je mnogo veći. Tačnije, vlada epidemija, ne samo u našoj zemlji već i u celom regionu - počinje razgovor za ekapiju Slobodan Švrakić, doktor urgentne medicine, koji ima više od 27 godina iskustva u radu sa zavisnicima i u borbi sa ovim velikim društvenim zlom.
 

Slobodan Švrakić je i generalni menadžer specijalizovane klinike za lečenje bolesti zavisnosti "Naltrex Zone", koja je otvorena je 19. oktobra u Geršićevoj ulici 14a u Beogradu. Ta ustanova primenjivaće najsavremenije metode lečenja zavisnosti od heroina, metadona, cigareta, alkohola, hrane i hemijskih supstanci.

- Bolesti zavisnosti su kompleksna oboljenja za čije lečenje je potreban tim stručnih lekara. Mi smo okupili naše najbolje eksperte iz adiktivne medicine sa ciljem da suzbijemo masovnu pojavu ove teške bolesti.

Slobodan Švrakić napominje da će za efikasno lečenje pacijenata veliku pomoć pružiti njegov brat prof. dr Dragan Švrakić, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), specijalista psihijatrije i redovni profesor psihijatrije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, koji će u Srbiju preneti višegodišnje iskustvo u radu sa zavisnicima, kao i nove metode lečenja koje se primenjuju u SAD. 

Euforija, zavisnost i apstinencija 

Prirodni stimulansi izazivaju oslobađanje endorfina, hormona zadovoljstva. Endorfin se svakog dana oslobađa kada doživimo osećaj zadovoljstva, bilo da je to zalazak sunca, pogodak u fudbalu, cvet koji nam je neko poklonio, šala koja nas je zasmejala. Nivo hormona u normalnim situacijama je konstantan. Međutim, heroin, koji unesemo u organizam, oslobađa ogromnu količinu endorfina. Čovek oseti blažentvo, i u tom poremećenom stimulansu dolazi do pražnjenja depoa tog hormona zadovoljstva. Kriza nastaje kada taj hormon ostane u minimalnim količinama.

- To vam je kao da imate jedan bunar, koji ima određeni nivo vode. Kada uzimate normalnu količinu vode bunar se dopunjava sam od sebe, ali ako uzimate sve više i više vode, u kofama svakoga dana , na kraju se izvuče sva voda i ostane malo u baricama. E to vam je narkoman, on nema dovoljno vode, ili potpuno presuši.

Tada nastaje kriza, jer je zavisniku potrebno da uzimanjem droge, izprazni i to malo "barica" koje su ostale u njegovom "bunaru".

- Kriza nastaje kad se isprazne svi depoi tog hormona zadovoljstva. Zavisnik, zbog uticaja vegetativnog nervnog sistema, oseća grčeve u stomaku, bolove u mišićima, slabost, a kada uzme samo malo heroina dolazi do pražnjenja i to malo hormona koji je ostao. Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško, jer postaju pred heroinom potpuno bespomoćni.

Lečenje bolesti zavisnosti - dugotrajno ali uspešno

- Najvažnije je da je zavisnik doneo odluku da prekine sa uzimanjem opojnih droga. To je prvi korak. Prvih nekoliko dana po prestanku korišćenja javlja se apstinencijalni sindrom. Apstinencija stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moći rasuđivanja, nepovezan govor, bol u kostima i mišićima, dijareju i povraćanje. Da bi smo izbegli ovakve burne simptome mi naše pacijente uključujemo u proces detoksifikacije.

Proces detoksifikacije se sastoji od nekoliko dana intenzivne simptomatske farmakoterapije. To ukuljučuje intravensku infuziju uz dodatke vitamina i minerala u cilju čišćenja organizma. Već tokom detoksifikacije stavlja se akcenat na sledeću dugotrajnu fazu, a to je psihoterapija.

Doktor Švrakić objašnjava da posle detoksifikacije zavisnik ima osećaj kao da se vratio iz nekakvog sna.

- Pošto oni najčešće godinama uzimaju heroin njihova percepcija života je potpuno drugačija od stvarne – navodi Švrakić.

U borbi protiv ove opake bolesti, posle detoksifikacije, pacijenti nastavljaju lečenje uzimanjem leka "Naltrex".

- Bolnica "Naltrex Zone" blisko sarađuje s istoimenom bolnicom u Nju Džersiju koju je osnovao dr Guberman – pronalazač depo blokatora koji se koriste u lečenju heroinske i metadonske zavisnosti. Ovaj lek je moguće uzeti u obliku tableta, injekcija i depoblokatora. Lek se vezuje za odredjene receptore u mozgu i tako sprečava dejstvo droge i dok se se taj lek ne izmetabioliše pacijent nema želju za heroinom – objašnjava Švrakić i dodaje da se na taj način "dobija na vremenu".

On navodi da je najbolji način uzimanja ovog leka takozvani depo blokator, koji ima dejstvo i do tri meseca.

Ali problem nastaje tek tada, jer kada prestane da deluje lek, pojavljuje se ona stara "žeđ". I pitanje je dana kada će zavisnik opet uzeti heroin. On je nemoćan pred heroinom, objašnjava doktor.

Zato je važna individualna i grupna psihoterapija. Naši pacijenti posle detoksifikacije dolaze na terapije dva puta nedeljno. Psihijatar je tu da zavisnika nauči kako da prevaziđe svoje probleme.

- To vam je kao reli vožnja. Vozač upravlja automobilom, a navigacija mu pokazuje kako. Psihijatar je navigator u reli vožnji. Svako od nas upravlja svojim životom, ali je potreban i neko ko će nas usmeriti. Narkoman zna da vozi, ali ne zna kuda – dodaje Švrakić.

Švrakić objašnjava da je potrebno 8 do 10 meseci da se mozak fiziološki oporavi, a tada sledi dugoročna borba, u kojoj je psihijatar neophodno oruđe.

Lečenje bolesti zavisnosti nije tako jednostavno, put je mnogo duži, mnogo naporniji i mnogo zahtevniji, ali je izlečenje izvesno.

http://www.naltrexzone.rs/

Dr Dragan Švrakić

Dr Dragan Švrakić, psihijatar i redovni profesor na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu - život na relaciji Beograd, Sent Luis, Meksiko

On vas neće pročitati na prvom sastanku. Kaže da je to nemoguće, iako je prošao kroz bezbroj životnih priča, slušao o strahovima, patnji, ljubavi, mržnji...Toliko je priča čuo, da više nijedan pisac, niti jedna fiktivna tema, ne mogu prvući njegovu pažnju. Kaže da više i ne čita fikcije i ne uči život kroz imaginaciju pisaca, jer priče svojih pacijenata prepoznaje u sudbinama Don Kihota, Ane Karenjine, Malog princa...

- Naši pacijenti i njuhove sudbine su inspiracija, najbolja dela realnosti i nikakva "friziranja" ili lepota izražavanja ih ne mogu zameniti ili učiniti boljim - kaže Dragan Švrakić.

Psihijatar dr Dragan Švrakić, član je Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor psihijatrije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, ima pedeset šest godina. Kaže da se nalazi u životnoj fazi u kojoj se čovek pita – "Kako provesti ostatak života?".

Analizirajući ljudski život, Švrakić smatra da najveći broj ljudi uglavnom ima tri velike životne skretnice - kada uđe u adolescenciju i napravi prvu veliku odluku "šta će da postane u zivotu", zatim oko četrdesete kada je već nešto postigao i pita se da li može bolje i više, i treća, krajem pedesetih, kada razmišlja kako da proživi ostatak.

- Meni je još ostalo da ćerku "ispratim" na koledž – dodaje u šali Švrakić.

Švrakić je nedavno posetio Beograd, gde je učestvovao na Kongresu psihijatara Srbije, Centralnoevropskom neuropsihofarmakološkom kongresu i zajedno sa bratom Slobodanom Švrakićem, doktorom urgentne medicine, otvorio kliniku za lečenje bolesti zavisnosti "Naltrex Zone”.

Švrakić planira da višegodišnje iskustvo u radu sa zavisnicima, kao i nove metode lečenja koje se primenjuju u SAD, prenese u Srbiju. Tako će, kako očekuje, pomoći velikom broju pacijenata koji na efikasno lečenje najčešće odlaze u inostranstvo. Iako živi u Sent Luisu, napominje da će biti od velike pomoći svojim kolegama u bolnici u Beogradu.

- Završio sam Medicinski fakultet u Beogradu, doktorirao na temu "Narcistički poremećaj ličnosti", 1987. godine sam dobio Fulbright-ovu stipendiju i otišao u Ameriku. Tamo sam izučavao razvoj i strukturu ličnosti. Tačnije, faktore koji utiču na formiranje ličnosti, gde se prepliću genetski faktori i faktori nastali u toku razvoja. Formirali smo jednu od vodećih teorija ličnosti u svetu. Moje naknadno interesovanje za bolesti zavisnosti je rezultat tog rada, zato što sam kroz rad na strukturi ličnosti, došao do do zaključka da su narkomani postali eksperiment uživo, jer oni sami sebe isključuju iz stimulansa koji obični ljudi primaju tokom razvoja. Naime, oni umesto da problem reše u interakciji sa drugim ljudima ili pronalaženjem kreativnih rešenja u sebi, oni jednostavno uzimanjem nekakvih pilula, ušmrkavanjem praha ili injekcijom sebe eliminišu iz procesa rešavanja problema. Tačnije, dobijaju iluziju da su problem rešili. Oni su prirodni eksperiment u kome se proučava šta se dešava sa osobama koje se jednostavno uklone iz normalnih interakcija.

Izučavajući crte ličnosti koje karakterišu potencijalnog narkomana, došao je do zaključka da su to crte temperamenta – potraga za novim, pre svega, koja decu i tinejdžere izlaže riziku od eksperimentisanja i time navikavanja na drogu.

Kao svetski stručnjak, često citiran, poznat je i priznat kako u domaćim krugovima, tako i među svetskim psihijatrima. Kako kaže, u svom životu ostvario je dovoljno - njegov rad vezan za ličnost je dovoljno prihvaćen da neće umreti potpuno anoniman. Ono što će ostati iza njega, između ostalog, su i instrumenti za merenje temparementa ličnosti i karaktera ličnosti i teorija ličnosti, koja ima izgleda da "polozi" test vremena i ostane i sledećim generacijama da je koriste.


Realista

Na pitanje da li je pesimista ili optimista, odgovara da je realista.

- Agnostik sam i nisam religiozan. Ne idem u crkvu, ne molim se Bogu. Moglo bi se reći da je život sam po sebi pesimističan, jer čim smo se rodili počeli smo da umiremo. Međutim, ljudi smrt doživljavaju daleko i neprevidljivo. Ali kako god okrenemo, naše živote možemo posmatrati kao stalnu utakmicu – objašnjava Švrakić, dodajući da je u sopstvenom životnom meču prolazio i kroz srećne i kroz duboko nesrećne periode.

Dragan Švrakić pobedničke rezultate nije postigao samo u profesiji, već je, kako kaže, bio spreman i da "izađe na crtu" odličnim fudbalerima.

- Fudbal je po meni dosadan sport za gledanje, ali i najzanimljiviji kada se igra - zaključuje Švrakić i napominje da je u mladosti trenirao fudbal u beogradskom klubu "Obilić".

Sportsku karijeru u Americi "okitio" je titulom prvog strelca lige u šampionatu Sent Luisa. Sada se "penzionisao" jer, kako kaže, "kolena su počela da se bune".

Dragan Švrakić "batrije puni" u svom stanu u Meksiku .

- Tamo je "raj na zemlji" . Predivne dugačke peščane plaže od belog peska koji se utapa u toplo i tirkizno Karipsko more gde je prosečna temperatura vode tokom cele godine 27 stepeni. Uživanje i odmaranje uz palme, papagaje i avokado.

Poredeći Sent Luis i Beograd, navodi Sent Luis, kao i Beograd leži na ušću dveju reka. Misuri se uliva u Misisipi u Sent Luisu. Švrakić napominje da Beograd ima raznovrsniju kulturnu ponudu.

- Sent Luis ima jednu zaista dobru simfoniju, odličnu operu, dobar teatar i letnji teatar i to je sve. Za grad sa oko 2,5 miliona stanovnika je to malo.

Na pitanje – Da li ima ambiciju da se vrati u Beograd?

Odgovara pitanjem - A ko nema?

http://www.naltrexzone.rs